Након што су деценијама проучавали Марс, научници признају да постоји велика шанса да је удар астероида или комете променио судбину Црвене планете. У поређењу са Земљом, Марс је пун ударних кратера, што не чуди с обзиром на неповољан положај Марса у нашем Сунчевом систему, одмах поред појаса астероида.
Као резултат тога, Марс непрестано удара астероидима, а за разлику од Земље, Марсу недостаје већи месец који би га заштитио од долазећих астероида.
Гледајући унатраг, знамо да су велике свемирске стене утицале на Земљу у прошлости, а неки од тих утицаја су можда променили ток историје наше планете.
Ударни кратер Цхицкулуб, који се налази на полуострву Иуцатан у Мексику (види слику изнад), један је од најбољих примера за које знамо, а неки стручњаци верују да је то био примарни узрок изумирања диносауруса.
Да ли је могуће да се нешто слично догоди на Марсу ако се нешто слично десило на Земљи? На Марсу смо открили фасцинантан ударни кратер у области Лиот пречника око 125 миља.
Величина овог ударног кратера показује колико је снажан удар био, и то би могао бити један од главних разлога зашто је Марс сада „пустиња“.
Утицај ове комете могао је нанети пустош планетарном систему Марса. То би био апсолутно катастрофалан догађај у смислу глобалних климатских промена. Да ли је могуће да је Марс имао живот много пре него што је изгубио атмосферу?
Чак су и цивилизације које су некад називале Марс „домом“ сада изумрле. Ако је то случај, где су отишли Марсовци? Јесу ли преживели? Да ли су успели да побегну пре катастрофе? Да ли је Марс на било који начин повезан са Земљом? Ово су само нека од многих питања на која је потребно одговорити.
Викинг И је стигао на свој циљ, Марс, 20. јула 1976. године, након десетомесечног путовања са Земље. Фотографије које је Викинг И вратио на Земљу биле су спектакуларне, а неке од њих откриле су да Марс није толико различит од Земље.
Нека подручја на Марсу, попут Долине смрти, слична су местима на Земљи. Након обављања различитих тестова у потрази за животом на Марсу, прича о Викингу И постаје узбудљивија. Викинг И је вратио контроверзне резултате.
Др Гил Левин је направио један од тестова сонде Викинг, који је био прилично „лак“ тест. Објаснио је да микроорганизми, попут вас и мене и свега осталог, дишу, а затим издишу угљен -диоксид.
НАСА је прикупила мали узорак марсовског тла и ставила га у мали контејнер, који је недељу дана испитиван на знакове "мехурића" унутар цеви, а затим се након седам дана догодило нешто неочекивано.
Према НАСА -иним стандардима, тест за живот на Марсу био је позитиван јер су се у контејнеру Викинг И видели „мехурићи“. Остали тестови са различитим критеријумима били су негативни, док је један био доживотно позитиван.
НАСА је у овом случају одлучила да буде опрезна, наводећи: "Нема потврде живота на Марсу." Према неким научницима, Марс је раније имао атмосферу сличну Земљиној, али је избрисана пре 65 милиона година.
Додатно овој теорији, у прошлости су постојале спекулације да је цивилизација која је раније насељавала Марс можда побегла на Земљу у потрази за сигурним уточиштем. Дакле, да ли се сада квалификујемо као „Марсовци“ које смо тражили?
Неки научници тврде да су открили јаке доказе о несталим цивилизацијама на Марсу и да су можда открили нуклеарни сигнал у атмосфери Марса који се подудара са Земљом након нуклеарног теста.
Према научницима, докази о ксенону-129 могу се пронаћи у огромним количинама на Марсу, а једини познати процес који ствара ксенон-129 је нуклеарна експлозија. Да ли је ово само још један пример колико су Марс и Земља слични? Или доказује да је Марс некада био сасвим другачије место?
