Након деценијама проучавања Марса, научници признају да постоји велика шанса да је удар астероида или комете променио судбину Црвене планете. У поређењу са Земљом, Марс је пун ударних кратера, што и не чуди с обзиром на неповољан положај Марса у нашем Сунчевом систему, тик уз астероидни појас.
Као резултат тога, Марс непрестано удара астероидима, и за разлику од Земље, Марсу недостаје већи месец да га заштити од надолазећих астероида.
Гледајући уназад кроз време, знамо да су велике свемирске стене утицале на Земљу у прошлости, а неки од тих утицаја су можда променили ток историје наше планете.
Ударни кратер Чиксулуб, који се налази на полуострву Јукатан у Мексику (види слику изнад), један је од најбољих примера за које знамо, а неки стручњаци верују да је био примарни узрок изумирања диносауруса.
Да ли је могуће да се нешто слично деси на Марсу ако се нешто слично догоди на Земљи? На Марсу смо открили фасцинантан ударни кратер у области Лиот пречника око 125 миља.
Величина овог ударног кратера указује на то колико је удар био снажан, и то би могао бити један од главних разлога зашто је Марс сада „пустиња“.
Удар ове комете могао је да изазове хаос на Марсовом планетарном систему. Био би то апсолутно катастрофалан догађај у смислу глобалних климатских промена. Да ли је могуће да је Марс имао живот много пре него што је изгубио атмосферу?
Чак су и цивилизације које су Марс некада називале „домом“ сада изумрле. Ако је то случај, где су Марсовци отишли? Да ли су се извукли живи? Да ли су успели да побегну пред катастрофом? Да ли је Марс на било који начин повезан са Земљом? Ово су само нека од многих питања на која треба одговорити.
Викинг И је стигао на свој циљ, Марс, 20. јула 1976, након десетомесечног путовања са Земље. Фотографије које је Викинг И вратио на Земљу биле су спектакуларне, а неке од њих су откриле да Марс није толико сличан Земљи.
Нека подручја на Марсу, као што је Долина смрти, слична су местима на Земљи. Након извођења разних тестова у потрази за животом на Марсу, прича о Викингу И постаје узбудљивија. Викинг И је дао контроверзне резултате.
Др Гил Левин је направио један од тестова сонде Викинг, који је био прилично „лак” тест. Објаснио је да микроорганизми, као ти и ја и све остало, дишу па издишу угљен-диоксид.
НАСА је сакупила мали узорак марсовског тла и ставила га у мали контејнер, који је недељу дана испитиван да ли има знакова "мехурића" унутар цеви, а онда се нешто неочекивано догодило након седам дана.
Према НАСА-иним стандардима, тест за живот на Марсу био је позитиван јер су у контејнеру Викинг И виђени „мехурићи“. Други тестови са различитим критеријумима били су негативни, док је један тест био позитиван доживотно.
НАСА је одлучила да буде опрезна у овом случају, наводећи: „Нема потврде о животу на Марсу. Према неким научницима, Марс је раније имао атмосферу сличну Земљиној, али је избрисана пре 65 милиона година.
Додатно овој теорији, у прошлости је било спекулација да је цивилизација која је раније насељавала Марс можда побегла на Земљу у потрази за сигурним уточиштем. Дакле, да ли се сада квалификујемо као „Марсовци“ које смо тражили?
Неки научници тврде да су открили снажне доказе о несталим цивилизацијама на Марсу и да су можда открили нуклеарни сигнал у атмосфери Марса који одговара Земљином након нуклеарног теста.
Према научницима, докази о ксенону-129 могу се наћи у огромним количинама на Марсу, а једини познати процес који ствара ксенон-129 је нуклеарна експлозија. Да ли је ово само још један пример колико су Марс и Земља слични? Или то доказује да је Марс некада био сасвим другачије место?
