Научници мисле да би радарски сигнали који сугеришу присуство подземних језера која се налазе дубоко испод површине, могли да извиру из глине, а не из воде.
Потрага за животом на Црвеној планети
Потрага за животом изван Земљине орбите постала је једна од највећих опсесија за астрономе, а верује се да је Марс најбоља локација за такво откриће. Живот цвета у присуству воде, а недавне студије су изазвале глобално интересовање сугеришући постојање подземних језера на Црвеној планети.
Сада, неки научници мисле да би радарски сигнали који су указивали на присуство воде у овим језерима која се налазе дубоко испод површине могли да извиру из глине, а не из воде. Три рада објављена током прошлог месеца понудила су нови увид у мистериозне сигнале, исушивши хипотезу о језерима.
У 2018. години, тим предвођен Робертом Оросеијем из италијанског Иституто Назионале ди Астрофисица објавио је доказе који указују на постојање подземних језера дубоко испод ледене капе на јужном полу Марса. Тим је проучавао податке са радарског инструмента на орбитеру Марс Експрес Европске свемирске агенције (ЕСА) који је показао светле сигнале испод поларног капа. Научници су тврдили да се ови сигнали могу протумачити као течна вода.
Орбитер је користио радарске сигнале да продре кроз стене и лед, који су се мењали како су се рефлектовали од различитих материјала. Међутим, истраживачи након спровођења тестова у хладној лабораторији сада сугеришу да сигнали нису били из воде.
Превише хладно за језера
Истраживачи сада кажу да су многа од ових језера у областима превише хладним да би вода остала у течном стању. Адитиа Р Кхуллер и Јеффреи Ј Плаут из Насине Лабораторије за млазни погон (ЈПЛ) анализирали су 44,000 радарских одјека са основе поларне капе током 15 година посматрања. Пронашли су многе од ових сигнала у областима близу површине, где би требало да буде превише хладно да би вода остала у течном облику.
Два одвојена тима су даље анализирала податке како би утврдила да ли нешто друго може производити те сигнале. Док је Царвер Биерсон са АСУ завршио теоријску студију која је сугерисала неколико могућих материјала који би могли да изазову сигнале, укључујући глину, Исак Смит са Универзитета у Јорку мерио је својства смектита, групе глине присутних широм Марса.
Глина, не вода
Смит је ставио неколико узорака смектита, који изгледају као обичне стене, али су их давно формирала течна вода, у цилиндар дизајниран да мери како ће радарски сигнали ступити у интеракцију са њима. Затим их је полио течним азотом, замрзавајући их на минус 50 степени Целзијуса, близу температурама које су забележене на јужном полу Марса. Једном замрзнути, узорци стена су савршено одговарали радарским запажањима које је извршио ЕСА-ин орбитер за Марс.
Тим је затим тражио присуство такве глине на Марсу користећи МРО, који носи мапу минерала под називом Цомпацт Рецоннаиссанце Имагинг Спецтрометер. Пронашли су смектите расуте у близини ледене капе јужног пола. „Смитов тим је показао да смрзнути смектит може да учини да рефлексије не захтевају необичне количине соли или топлоте и да су присутни на јужном полу“, рекао је ЈПЛ.
Није прва таква тврдња
Хипотеза о подземном језеру није прва која је привукла глобалне очне јабучице, 2015. НАСА-ин Марс Рецоннаиссанце Орбитер пронашао је нешто што је изгледало као пруге влажног песка које се спуштају низ падине, што је феномен назван „понављајуће линије нагиба“. Истраживачи су открили трагове хидратисаних минерала на падинама где су се виделе мистериозне пруге на Црвеној планети. Чинило се да ове тамне пруге временом падају и теку.
Међутим, поновљена запажања, коришћењем камере за научни експеримент високе резолуције (ХиРИСЕ) свемирске летелице, показала су грануларне токове, где зрна песка и прашине клизе низбрдо да би направили тамне пруге, уместо да је тло затамњено водом која продире. Феномен је постојао само на падинама довољно стрмим да се сува зрна спуштају на начин на који се спуштају на лица активних дина.
Иако је немогуће потврдити шта су сјајни радарски сигнали без слетања на јужни пол Марса, најновије студије су понудиле уверљива објашњења која су логичнија од течне воде.
